субота, 8. август 2009.

ПАСЈИ ЖИВОТ


Пас је човеков најбољи пријатељ.Човек његов баш и није увек.Отуда, уместо по двориштима, или уз ногу газде, главним градом шетају у гомили, разних раса, ничији, напуштени,. Углавном гладни. И нападају. Своје бивше пријатеље, људе.
Стара прича, мучна, београдска. Али сад са новом перипетијом и чини се са неким новим епилогом.Ране које су задали народној посланици ( не документу, него жени-посланику) ономад испред скупштинског здања, у центру града, биле су озбиљне. Напао ју је чопор, а чувара нигде, нити икога да помогне. А није то било у великом парку, шуми, излетишту. Не, на паркингу, иза Скупштине, у центру града.
Опоравиће се госпођа посланик, верујем, брзо. Али неке друге ране неће тек тако, саме од себе зацелити. О ранама изневереног пријатељства између пса и човека говорим. Због кога данас градом круже хиљаде паса ничијих, напуштених, гладних, очајних...
Више него икад верујем да ће сада да се тај проблем реши. Није могао док су пси уједали само девојчицу са Миљаковца, или домаћицу из Котежа.Биле су оне далеко од центра, далеко од лепог скупштинског здања, далеко од места са кога нешто заиста може да се учини. Сад је друкчије. А некако се чини да тако увек и бива. Болнице добију реновирање фасаде или неки нови апарат тек кад их посети неко из Немањине, или из Старог двора и околних зграда... Не остане се тад само на обећањима, него се стварно и помогне. Тек кад се лично увере колико је помоћ неопходна. Тек тада.
Зато ваља веровати да ће и овај "пасји" проблем да се, сада, баш сада, ваљано реши. Систематски, уз сарадњу свих надлежних служби и уз повећање буџета за те намене, наравно. Желим да верујем у то. Зарад поновног успостављања старог пријатељства.И зарад достојног живота човека. И пса.
Само, да се све не заврши тек додатним налогом шинтерској служби да мало чешће патролирају Улицом српских владара.Или нечим горим...

2 коментара:

  1. Kada vidim moju susedu i njenog psa i ja poželim da sam kućni ljubimac...Drugi brinu šta ću jesti,kad ću leći...a što se tiče uzice i to bi preživela već godinama vučem neku omču koju su mi "drugi okačili"

    ОдговориИзбриши
  2. Eh, takav pseći život je sjajan... I za čoveka i za psa. A, ovo je drugo...

    ОдговориИзбриши