уторак, 27. новембар 2012.

БЛАГОДАТИ ТАМНИЦЕ


Пише: ТОДОРА ШКОРО
 
А можда би све нас, џелате и жртве, али и само сведоке страшних злочина Олује, али и Сребренице (и иних непочинстава на Балкану) требало стрпати у неку тамницу, налик хашкој... На  једно бар десет година. Али стварно.
У еуфоричном слављу због ослобађања  њиховог  „хероја“ Анте Готовине, Хрвати су остали мало жацнути његовом неочекиваном смиреношћу, толерантношћу и миротворством по повратку у „лијепу“ им домовину. Засад, тек спорадично му то спочитавају, али им очито није јасно да је Готовина можда ОЗБИЉНО мислио кад је Србе позвао да се слободно врате на своја огњишта, да је најискреније (и својом вољом) потписао читуљу саучешћа породици Милошевић поводом смрти њиховог мужа и оца, да је можда...
У емисијама забавног (или чак и озбиљног) карактера,  српске хашке повратнике ( и то не ослобођене, него листом оне који су одлежали подоста година казне) водитељи упорно наводе на то да против Хрвата, муслимана, Шиптара  крај којих су служили казну – говоре бар са нетрпељивошћу. Узалуд. Пре ће чути да је српски пуковник (Шљиванчанин, на пример) остао завађен са српским радикалским лидером, него што ће неку ружну реч рећи о Маркачу, Готовини. Харадинају... На опште чуђење речених водитеља. А и целе нације. Свих нација, у ствари.
„Па ми смо били тамо заједно на истом спрату, ишли заједно на фудбал, заједно славили рођендане...“ – једноставан је одговор.
Заједно.
Реч заједно је можда одговор на све. Кад су људи заједно дуги временски период, кад су третирани исто, кад су правила која налажу њихово понашање и међусобне односе јасна и морају се поштовати, онда ту не може да буде места поделама, сукобима, мржњи...Тада и непријатељи (Милошевић и Готовина) причају о уметности, Хемингвеју...
Можда би, зато, цео Балкан, све нас, требало на једно десет година у неки велики Хааг.
Да научимо да будемо заједно.
Непојмљиво? Можда. Само кажем.
__________________

Нема коментара:

Постави коментар