петак, 28. август 2009.

NO COMMENT




Izvor: Nemački "Špigl"
Prenela "Politika", 28.avgusta
(pogledati ceo tekst >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
"REZERVNO REBRO ZA 3.30 evra")

Žao mi što nemam plave oči
i što u jednom bubregu imam kamen.
Što mi je cevanica triput lomljena,
a carski rez upropastio najveće
i najlepše parče kože. Ne znam
koliko vredim u životu, u smrti
vidim da ću vredeti malo...

A stvori Bog Čoveka po svom obličju
i udahnu mu život...Da li?!

среда, 19. август 2009.

ЖИВИ СТЕ?! ОНДА УМРИТЕ ОД СТРАХА!

Пише: Тодора Шкоро

Већ пет месеци, откад је откривен AH1N1,нови вирус грипа, а потом и пошто је проглашена пандемија истог, подељена су мишљења и светске, а не само српске јавности око озбиљности овог "надирућег" проблема. Срби к'о Срби, ваљда ништа не схватају озбиљно (сетимо се бомбардовања), али овог пута ни реакције обичног народа у свету нису једноличне и, чини се - очекиване. Једни страхују, други збијају шале, али је Светска здравствена организација ипак прогласила пандемију, из дана у дан пребројава заражене ( и мртве), спремају се милиони ( замало па милијарде) вакцина против нове пошасти, али, као да васцели свет баш и није у смртном страху, у каквом би требало да буде. Или не би требало.
Тек, колико озбиљности у целој ситуацији има сведочи најновија вест: холандски научник Алберт Остерхаус, шеф вирусологије из Ротердама, осмислио је нову видео игрицу под називом "The great flu" (велики грип) и " пустио" је на Интернет. Може се играти бесплатно, али само он-лајн на једном сајту. Па, ко је још жив ( што јер га је грип досад мимоишао, што иначе), сад може слободно да умре од страха, ако се усуди да дотичну игрицу погледа! И одигра!
Игрица, врло "забавно" почиње сценом гробаља из 1918. кад је светом харала пандемија "шпанске грознице". После тог "загревања", прелази се на игру. Свако бира да се разболи, а онда прати тај свој епидемиолошки траг. Свако има право да учествује у затварању школа и аеродрома, тржница и осталих јавних места у циљу спречавања епидемије. Буџет је, наравно, ограничен, али зато играч-болесник може стално да буде у прилици да чује "охрабрујуће вести шта су на путу спречавања пандемије учиниле владе земаља захваћене грипом". А, са друге стране, да прати и број оболелих, преминулих, број подељених вакцина, и да види како се ту снаћи. Ако се буџт испразни, вакцина не буде довољно, број оболелих достигне милионе, а клаустрофобичност због затворености у кућу целе планете изазове опште лудило... Јер, и то је могуће да се догоди. Да се отме контроли, да завлада паника, она виртуелна. Да се понови Орвел.
Или да се "болесници" спасу. Вештим маневром, кијањем у надланицу или марамицу, како се ко већ снађе...
Играрија-свињарија (ово по:свињском грипу).
Или ће нечему, осим забави која може да се прометне и у општу панику и страх ( кад реалног већ нема)- и да послужи? Нечем корисном. Видећемо.
СЗО се ограђује од ове игрице. Кажу, нису је они осмислили, немају времена ни да је играју. Имају паметнија посла. Пребројавају заражене и умрле. А њих је, за пет месеци у целом свету 178000 оболелих, а преминулих 1462, и то од последица "мешавине" свињског, птичјег и људског грипа.
То су чињенице. Далеко од оног стравичног биланса из 1918. године кад је смрт много више косила, а било много мање комуникација међу државама и континентима, него сада .И без вакцине, већина оболелих од AH1N1 у свету се данас опорави, избори са новим грипом. Неки чак и без фамозног Тамифлуа, који се негде показао као неделотворан...
Зато, далеко је то од "Смрти-Која-Коси". Коме онда треба нека тамо игрица која ће да произведе више страха и панике, него свести о томе шта треба да се ради? Осим ако некоме не одговара да нас, на глобалном нивоу, једно време држи у страху.
А ако су се преварили?
СЗО у процени кретања пандемије, у страху као реакцији на најаву исте, а аутори морбидне игрице "Грејт флу" у њеној популарности? Можда све то буде дочекано с подсмехом. Чекамо реакције.

понедељак, 17. август 2009.

СРБИЈА ЧУВАР ХРВАТСКОГ НЕБА



Пише: Тодора Шкоро

Као у оној бајци у којој је све могуће, тако и горњи наслов, преузет из "Слободне Далмације", из текста у коме се то предвиђа, наводи, ипак, на разна размишљања.
А ради се о "сазнањима" до којих се дошло да ће Србија, иако у рецесији, ускоро обновити свој ратни авио-парк новим Миговима, и као таква, конкурисати као једина у региону, за "послове" чувања неба. Конкретно - Хрватског. Мада ни Македонија, Црна Гора и Албанија такође још немају ово питање решено. Извор "Слободне Далмације" се најпре чуди откуд Србији пара за такво шта, али тврди (из поузданих извора блиских министру одбране Шутановцу) да Србија има озбиљне намере да се и даље војно осавремењује. Говорећи о стању хрватског ратног ваздухопловства које је на издисају, овај хрватски медиј малициозно се осврће и на "ништа боље стање у српском", подсећајући на недавни пад Мига 29 у Батајници и погибију једног од најискуснијих пилота.
Узгред, "чување неба" неке земље могао би да буде и врло уносан посао. Верујући "Слободној Далмацији" тај ангажман се плаћа између 40 и 60 милиона долара годишње! И Хрвати, као да већ виде српске Мигове изнад свог неба, као чуваре. Уверени су да се знатна нада у куповину Мигова у Србији крије у доласку руског председника Медведева у октобру у Београд...
Све је могуће. У бајци. Можда и у политици, ко зна. И да нам Руси обезбеде нове Мигове, и да мигови са четири оцила бране хрватско небо, и да хрватски буџет издржи 50-ак милиона долара годишње за те намене...
Живи били, па видели. Ако прво преживимо кризу. Лако ћемо после за авионе.

четвртак, 13. август 2009.

КРИСТ, ЛАЖИ И ДРУГЕ КОЈЕШТАРИЈЕ (из "тиска")



Пише: Тодора Шкоро

Кад вћ нема Срба, Хрвати су на добром путу да "зарате" сами са собом! Спорадично тек и са Словенцима (ако ови покажу и најмању наклоност према Србима).Више је ту неких других врелих којештарија у ово доба "мртве сезоне" на медијском небу. Тако је нова премијерка Косор заратила против "старе" поп-звезде Северине (или ова против ње, свеједно), подељеност око Томпсона се већ стишава, али један озбиљан сукоб је тек на помолу: председник Месић против Каптола (целе Католичке цркве) и то - сасвим отворерно!
Наиме, пошто је "Глас концила" у једном свом напису актуелног председника Хрватске Стјепана Месића прогласио велеиздајником и није му се потом извинио, а Црква се није оградила од тог става, клупко се закотрљало и јури... Најпре је Стипе одбио да присуствује миси у Книну, одржаној у "част бранитеља Хрватске", на 14. годишњицу "Олује". Како то нешто посебно није потресло клер, али је зато почело да дели хрватску јавност по том питању, тек неколико дана иза тога, освануло је настојање Стипе Месића да се из јавних установа - касарни, општина и др. морају склонити са зидова верски симболи католичке цркве - распећа поготово! Уз прилично немушто објашњење да је тиме католичка црква фаворизована у односу на остале верске заједнице у Хрватској (?!), а и да у једној секуларној држави нема потребе ни места верским обележјима на таквим местима...
Реакције се тек очекују. Сва је прилика, биће врло бурне. Ако "велики верници Хрвати" баш и не буду каменовали актуелног им председника, свакојаке речи ће му упутити, горе од од оних да је издајник. А што је извесније, започеће један други рат: верско-атеистички. Диљем целе "лијепе им њихове". Има да пршти!
И неће да буде наивно. Подсећања ради, Хрватска је увек некако опрезно, бојажљиво, у рукавицама приступала питањима вере и Цркве, па сад овај Месићев фронтални напад на Каптол, ко зна у шта може да се изроди.
А знају и Хрвати (и они верујући) за све грешке Цркве и њених појединачних посленика, увек је тога било и биће. Али нико им није скоро, тако као Месић сада, тражио да се са Црквом ако не прекине, а оно бар - рашчисти.Да је одвоје. Да буде по оној народној "попу поп, бобу боб!" Тихо и неприметно су се распећа насељавала на зидове "војарни", "опћина" и других профаних места, годинама уназад, а сад се тражи да се - под хитно уклоне!
"Једном комуниста, увек комуниста", рећи ће неки за Стипу. Или, "не успева да одоли личној сујети и повређености, па се сад обрушава на целу Цркву". Или, можда је у клеру виђен јак противник и непријатељ (демокрације, чега-ли), чим је побројано и то колико милиона куна се за цркву издваја, и то што враћену имовину бахато изнајмљују под закуп, и то што су, мимо свих других, ослобођени кризног пореза...
Није шала, озбиљан се рат заподенуо.
Или Хрвати не могу без верских сукоба, па кад више немају с ким да се по том питању гложе, они кренули сами са собом. Јер, ни поставши "еуропејци" они још не могу да забораве ко је које нације и вероисповести. Па су тако ових дана кивни на Словенце који су , у част "Рибље чорбе" из Београда штампали поштанске марке.
"А заборавили су да их је он звао коњушарима, и дичио се да је четник", гунђају.
А да, и још један естрадно-политички циркус: новоустоличена премијерка Јадранка Косор се силно замерила поп-звезди Северини Вучковић јер је, незванично, она забранила да лепа Севе пева на дан домовинске захвалности у Книну. Званични разлози се не наводе, јер је и ова забрана била "незванично" с премијеркине стране. То међутим није спречило кочоперну Севе да оспе дрвље и камење по премијерки. Седокоса хрватска "челична леди" засад ћути. А ако одговори, не би чудило да помене и Северинино порекло, оно српско...
Циркус. Политика, естрада, којештарије. И "распети Крист" као колатерална штета.
А можда је све то смишљено да пук има чиме да се забавља, да не мисли о кризи која стисла, па не пушта. Ни Хрватску.

уторак, 11. август 2009.

ХИПОКРАТ ОПЕТ ЦРВЕНИ



"Не уопштавајте ствари, не сатанизујте нас све! То су само појединачни случајеви!" - овако се, хорски, бране лекари кад-год се открије нека лекарска афера, било корупционашка, било чак и кривична чији су актери људи у белом, у чијем опису радног места се подразумева хуманост. А свако мало открије се неко лекарско непочинство од кога би Хипократ поцрвенео. Ово последње, од неки дан, није чак ни појединачан случај, скоро да има размере - епидемије.
Засад, откривено је да су 25 лекара на територији Србије, неовлашћено, противзаконито, преписивали лекове себи, својим ближњима и ко зна коме још мимо правила и тако оштетили буџет за... много пара. А истрага још траје.Шта ће се све открити, може само да се претпоставља, с обзиром на оно што је откривено. А откривено је:
- Да је педијатар исписивао хиљаде рецепата за старије од 18 година, на шта нема право.
- Да је специјалиста неуропсихијатар себи преписивала антибиотике, а секретарици своје установе рецепте за Кронову болест за шта није овлашћена.
- Да је, у односу на исти период прошле године, овогодишњи биланс исписаних рецепата већи за два милиона, па сразмерно томе и трошкови, који наравно иду на рачун Завода за заштиту здравља..
Да је хлеб у питању, па човек и да разуме, земљом Србијом понегде већ глад хара, али - лекови?! Остаје нејасно шта чине са толиким лековима које преписују својим рођацима, и зашто их преписују, ризикујући да буду кажњени, ако се већ зна да је са садашњим "холограмским" здравственим књижицама провера неупоредиво лакша, а злоупотреба видљивија.
Да су све лекове које су рођацима преписали, ти сироти "болесници" попили, били би мртви одавно, оцена је инспекције. А да ли ће да се открије да су "исписивачима хиљада рецепата" власници околних приватних апотека стрине, ујне или братанице, остаје да се види.
Иако је мали део институција испитан, новци који су тиме проневерени, нису мали. Поставља се питање - ко ће то да врати?
И још једно, важније: докле ће људи у белом својим (не)делима чинити да их се Хипократ стиди?
А, "Немојте да генерализујете", кажу. "Нисмо сви такви".
И нису. Само, број у овој афери је већ толики да би се то могло назвати - појавом.

Тодора Шкоро

субота, 08. август 2009.

ПАСЈИ ЖИВОТ


Пас је човеков најбољи пријатељ.Човек његов баш и није увек.Отуда, уместо по двориштима, или уз ногу газде, главним градом шетају у гомили, разних раса, ничији, напуштени,. Углавном гладни. И нападају. Своје бивше пријатеље, људе.
Стара прича, мучна, београдска. Али сад са новом перипетијом и чини се са неким новим епилогом.Ране које су задали народној посланици ( не документу, него жени-посланику) ономад испред скупштинског здања, у центру града, биле су озбиљне. Напао ју је чопор, а чувара нигде, нити икога да помогне. А није то било у великом парку, шуми, излетишту. Не, на паркингу, иза Скупштине, у центру града.
Опоравиће се госпођа посланик, верујем, брзо. Али неке друге ране неће тек тако, саме од себе зацелити. О ранама изневереног пријатељства између пса и човека говорим. Због кога данас градом круже хиљаде паса ничијих, напуштених, гладних, очајних...
Више него икад верујем да ће сада да се тај проблем реши. Није могао док су пси уједали само девојчицу са Миљаковца, или домаћицу из Котежа.Биле су оне далеко од центра, далеко од лепог скупштинског здања, далеко од места са кога нешто заиста може да се учини. Сад је друкчије. А некако се чини да тако увек и бива. Болнице добију реновирање фасаде или неки нови апарат тек кад их посети неко из Немањине, или из Старог двора и околних зграда... Не остане се тад само на обећањима, него се стварно и помогне. Тек кад се лично увере колико је помоћ неопходна. Тек тада.
Зато ваља веровати да ће и овај "пасји" проблем да се, сада, баш сада, ваљано реши. Систематски, уз сарадњу свих надлежних служби и уз повећање буџета за те намене, наравно. Желим да верујем у то. Зарад поновног успостављања старог пријатељства.И зарад достојног живота човека. И пса.
Само, да се све не заврши тек додатним налогом шинтерској служби да мало чешће патролирају Улицом српских владара.Или нечим горим...